14 дана без интернета у граду

Напомена: ово ће бити дужи текст чији је циљ преношење мог искуства. Иако ће деловати тако, циљ текста није бављење проблемима првог света већ наша убеђеност да без интернета не можемо "никако". Овај експеримент сам обавио у септембру 2021. године али текст објављујем годину дана касније.

Увод

Последње недеље августа 2021. године је "пала" мобилна мрежа оператера чије услуге користим. Са обзиром на то да сам користио 4Г, мобилни интернет и мобилну мрежу истог оператера, приватно сам био недоступан у периоду од 8 ујутру до 3 сата поподне. Ово је био занимљив период зато што је све утихнуло и једино што сам чуо је Тимз са пословног рачунара. Необичан осећај но кратког даха свакако.

У петак, 3. септембра 2021. године, одлучио сам да окончам уговорну обавезу за 4Г интернет након 5 година и да исплатим последњу рату за уређај. Уговор је истицао почетком октобра али нисам желео да га продужим зато што је други оператер раскопао све улице и почеле су припреме за оптички интернет, у граду у ком живим. Ово је био битан догађај за просперитет у нашем домаћинству зато што интернет нуди опције хонорарног рада и других начина зараде. Нуди потенцијално промену посла, који се ради искључиво од куће.

Поранио сам са гашењем интернета у септембру но уговорна обавеза се завршавала тада па прелазак у октобар је значио 30% већу цену претплате, зато што немате више право на попусте и олакшице. Разлика од 15 дана ми не значи ништа након 5 година чекања а овакви захтеви се реализују кроз десет радних дана па сам желео избећи октобар свакако. За посао сам имао 4Г интернет, одвојеног оператера и уређаја, који је власништво предузећа у ком сам радио.

Кућни интернет је престао са радом 8. септембра 2021. године у 15 часова. Пре тога сам проверио ли ми је кућна мрежа подешена, да ли је мој резервни телефон спреман. План је био да 30 дана нема интернета и да га не користим на мојим уређајима (мобилни телефон, рачунар... и то је то). Такође је било битно да цео један месец извршавам све моје обавезе, ван посла, без употребе интернета.

Експеримент је трајао 14 дана уместо 30.

Прва недеља

Завршена тј. испуњена уговорна обавеза ствара јако леп осећај и генерално трудим се да имам што мање уговора, било ког облика. За интернет сам мислио да је обична и не тако битна услуга све док нисам уочио да је дигитализација отишла у правцу без повратка а тиме почела да утиче на мене.

Прво поподне без интернета је прошло без проблема зато што сам га преспавао. Првог дана сам оставио укључен паметни телефон до увече.

Други и трећи дан су били занимљиви зато што сам почео да увиђам шта све не функционише без интернет везе. Колико год ми желели да се то не деси, у граду се лакше развије потрошачки менталитет па се неке ствари могу узети здраво за готово. Запажања прве недење бејаше занмљива:

1. мој паметни телефон је био укључен прва 2 јутра међутим сим картица је била у другом уређају стога нисам имао разлога да користим паметни телефон. Аларм за буђење је био укључен;
2. у току прва два дана сам мислио о уплати која треба да легне на банковни рачун међутим ја не користим СМС за то. Нисам знао да ли је ишта легло на рачун нити да ли било шта прокњижено. На тежи начин сам сазнао да се провера стања рачуна на банкомату банке чији сте корисник наплаћује (у мом случају, 25 динара). Касније сам схватио да се тих 25 дин може уштедети подизањем новца на банкомату зато што се стање штампа на признаници са банкомата. Далеко од идеалног но ту је као могућност;
3. не могу да проверим да ли ми је битна ел. пошта стигла и да ли сам добио одговор на моје упите;
4. не могу сазнати која је цена неког артикла на КупујемПродајем. Врло често користим тај портал да бих извукао најнижу вредност неког артикла и онда га упоредио са осталим местима. Неретко се дешавало да поручим нешто међутим одувек ми је било гадно то што морам остављати толике податке зарад достављања 3 пара гаћа. Не заборавите да мало чланова оставља број телефона на КП;
5. проверу стања минута, порука и интернет саобраћаја за мобилни уређај нисам могао да проверим кроз Андроид програм оператера, зато што исти не ради без интернета. Кратки кодови (енгл. USSD) попут *121#, *111# и *123# раде међутим коришћење тих кодова на паметном телефону није баш интуитивно због отежаног кретања кроз те меније. Занимљивост: мој тадашњи оператер је на врху сваког менија, приказаног након куцања кратког кода, истицао да је пожељно да се користи њихов програм тј. апликација за проверу стања. Надам се да нису имали идеје да укину кратке кодове;
6. gnome-abrt, програм за пријављивање грешака у Федора систему, не може да преузме податке за локалну репродукцију грешака на мојој машини а још мање да их аутоматски пријави и направи нове уносе у Bugzilla систему;
7. уношење бројки у ledger алат и систем за двојно рачуноводство и праћење новца је могуће само на рачунару зато што мој "обичан" телефон не подржава ниједан од тих програма за унос;
8. дневна git синхронизација са ризницама није могућа стога превођење програма, на пример, није могуће.

Било је још примера али их нисам све пописао. Ништа од наведених ставки не могу да проверим на пословном рачунару зато што исти користим само у пословне сврхе. Тако сам дошао до прве сензације о томе колико се ослањам на интернет па сам постао радознао шта ћу још сазнати у наредних 28 дана.

Бонус мисао мисао ми се јавила другог дана без интернета:

• почео сам размишљати о свим људима који су наивно активирали RCS у Гугловом програму за слање порука (енгл. google messages). За неупућене: RCS омогућава да шаљете поруке коришћењем интернет везе. Начин функционисања је исти као и у Вајбер програму али са једном битном разликом: уколико нема интернета, порука може да се пошаље као СМС (кратка текстуална порука). Нажалост Гуглов програм за слање СМС порука је имао ограничење па активацијом RCS могућности нисте могли да пошаљете ниједну поруку без интернета. Помислих на све те изгубљене душе које су наивно мислиле да програм за слање СМС порука служи нечему као што је слање СМС-а тог септембра. У децембру 2022. Гугл поруке опет имају опцију да пошаљу СМС поруку када немате интернета тако да је то побољшано.

Мисли прве недеље

До првих промена у понашању је дошло врло брзо, зарад прилагођавања и неометаног настављања мојих свакодневних активности. Неке ствари које сам приметио:

• устајање ујутру је било брзо зато што би аларм зазвонио и... Устао бих. Нема интернета па самим тим нема читања вести кроз RSS/Atom доводе на које највише времена и трошим, нема порука у програмима, обавештења о ажурирањима, нема послатих заказаних порука за честитање рођендана/слава/битних датума и сл.;
• првог дана нисам користио али ни гасио паметни телефон. Курсеве са LinkedIn Learning портала, које ми фирма обезбеђује, сам преузео стога сам их имао на уређају али сам схватио да телефон могу укључити по потреби и екран телефона пребацити на телевизор. Одлично је имати LinkedIn Learning зато што даје могућност преузимања садржаја када немате интернет (велики аплауз, свака им част). Трећег дана сам угасио паметни телефон потпуно;
• издвојио сам једну пластичну чинију и ставио сам је на лако доступно место како бих у њу убацивао све фискалне рачуне. Тиме сам био на корак од развијања навике да пописујем утрошен новац када имам времена за ledger;
• јавила ми се идеја о куповини стоне лампе која се активира сензором или покретом. Са губитком паметног телефона, унос и чување неких информација је значио долазак до персоналног стоног рачунара и често укључивање стоне лампе. До краја експеримента сам решио проблем куповином јефтине ноћне лампе која се активира покретом;
• локалне радње и пијацу сам обилазио мало активније са циљем да лутам и да бих видео шта све се продаје од производа које обично не купујем. Пре него што сам угасио интернет, тражио сам један специфичан артикал и желео сам да пробам сличне производе. У питању је дезодоранс без алуминијума и алкохола, у боци која има точкић за наношење (енгл. roll on) или спреј који није у боци под притиском и сазнао сам да DM има такве производе (хвала бившем колеги који ми је скренуо пажњу на то). Морам признати да је било необично леп осећај да разгледам етикете мушке козметике и сазнам на лицу места шта је у понуди уместо да гледам у КП или да претражујем интернет у нади да ћу наћи нешто што се не продаје код нас;
• са обзиром да сам гледао календар и додавао уносе у ledger на рачунару, почела је да ми смета бука вентилатора мог тадашњег персоналог рачунара. Решење? Онемогућио сам вентилаторе унутар кућишта. Помислио сам како толико робујем вредностима температура компоненти рачунара да ми је увек било битнија нижа бројка него звук. Након гашења вентилатора је рачунар био много тиши на радном столу. Нисам зажалио мада сам накнадно подесио да вентилатор процесора брже реагује на температурне разлике. Плус је то што обично не играм игрице нити имам ишта што би могло да умори процесор, изузев програма за аматерску музичку продукцију којом се бавим ретко;
• мисао једног од пријатеља беше да сам "мртав од када нисам онлајн". Ову поруку сам добио као повратну информацију у преписци СМС порукама. Дефинитивно сам био заинтригиран да сазнам шта ће бити после 30 дана;

Рекао бих да се сувише ослањамо на интернет и сервисе. Такође прија потрага за артиклима и услугама у стварном свету уместо гледања у екран и тражења разлике од 3.5% између цена. Ништа револуционирно се није десило али је пријало да се ослањам искључиво на себе а не на рачунарске системе неког тамо портала и брзине учитавања сличица и реклама, које увек стижу као "бонус" ма шта ви радили.

Први одлазак у тржни центар

Овај догађај је десило другог дана експеримента а истичем га посебно зато што је био пун дешавања. Обишао сам више различитих бутика, куповао сам козметику (и гледао сам етикете на лицу места као једини прави ижвор информација), тражио смо пуњиве батерије и минерале за цвеће. Након тога сам отишао у ресторан са породицом, купио друштвене игре за понети, проверио стање рачуна на банкомату итд итд. Имам навику да остављам идеје и жеље да на чекању како бих видео шта ми је заиста неопходно стога је сваки мој одлазак у тржне центре са предумишљајем и трудим се да се одлазак исплати. Битно ми је праћење потрошње новца па раније све евидентирао убрзо након куповине, коришћењем паметног телефона. То је стварало одређени стрес на који сам, непотребно, навикао.

Овај пут није било стреса око уношења података о потрошњи зато што нисам имао паметни телефон и мој једини задатак је био да сачувам све фискалне рачуне и размишљам о томе да све буде на једном месту. Нисам имао жељу да извучем телефон и да погледам да ли ме је неко контактирао зато што сам знао да немам интернет мада сам једном проверио тај "глупи" телефон, по навици, да погледам екран и непостојећа дешавања. Нисам добијао СМС поруке од пријатеља/познаника зато што их практично нико не шаље из мог окружења. На врло чудан начин је одлазак у тржни центар допринео да урадим много ствари али сам морао да на лицу места погледам и размислим о свакој куповини много више, уместо да то радим код куће бленући у екран у неке дигиталне каталоге. На крају дана сам био задовољан али морам да нагласим да сам се пар пута запитао да ли сам све фискалне рачуне ставио на једно место, зато што је било мешовитих куповина. Због разноврсности дешавања то беше битан дан.

Бонус је био то што нисам доживео разочарење као код дигиталних куповина зато што сам артикал могао да видим а многе и да проверим на лицу места. Било је јако лепо да не морам да примењујем КП логику са питањима "Ко`а задња цена и има ли артикла на стању?". Артикал је испед мене а цена је испод. Поприлично ме иритира неажурност неких интернет презентација као и неки бесмислени процеси претраге и приказа детаља (читај: на многим местима не можете блокирати рекламе). Сваки интернет каталог, рецимо, има свој начин пласирања производа али махом недостају информације па је често неопходно проверити све накнадно иако многе информације стоје на самој амбалажи производа. Варијације производа за различита тржишта и регионе код онлајн куповина нећу ни да помињем. Због тога сам био срећан што сам морао да бирам производе сам и да кривим само себе ако погрешим, уз константно подсећање да овај пут не могу да ништа упоредим на интернету. Ништа ми није недостајало, живели смо овако пре а једина мана је можда ограничен избор но добро.

Потешкоће прве недеље

Нисам потпуно одолео интернету прва три дана за ситне ствари на које сам навикао. Ево тачног извештаја шта сам погледао и колико пута:

• прва три дана сам једном дневно гледао ел. пошту на свом рачунару;
• првог дана сам попунио сам један извештај о грешци у сету иконица који користим на Github платформи употребом рачунара;
• трећи дан увече сам погледао на интернету колико прошириве микоСД меморије подржава Нокиа 225 4Г, како бих знао шта да купим. Ово сам могао да избегнем да је на кутији или у упутству произвођача писало било шта на ту тему. Нажалост није писало ништа на ту тему али сам сазнао да је боја на амбалажи направљена од соје како би све било еколошки одрживо.

Друга недеља

Након 8 дана од почетка експеримента сам укључио паметни телефон како бих проверио неке медицинске анализе које су ми слали ел. поштом. Не знам зашто али није било опције да се резултати уруче лично. Разумео сам Ковид стање које беше око нас али не разумем то што ми није понуђено да дођем по папир, на изолованом шалтеру медицинске установе у којој сам био, на који свакако долазе људи нон-стоп. Свакако је био један разлог да укључим телефон.

Оставио сам паметни телефон укључен целог дана и приметио следеће:

• паметни телефон је запиштао око 30 пута зарад достављања разних обавештења. Махом су биле поруке из програма за слање инстант порука;
• ажурирања програма на телефону је било превише, као да никада нисам укњучио телефон. Проверу сам обавио ручно зато што не користим аутоматска ажурирања а до краја дана сам наишао на још нових ажурирања;
• прелистао сам КП каталог и нашао шта ме интересује. Ово бих назвао врхунцем дана са паметним телефоном, до тада најбоље утрошено време на истом (око 10 минута ујутру сам провео уз тај програм);
• након поподневне дремке сам добио обавештење неке тамо апликације да се десио догађај "А". Невероватно је колико брзо прст дође до догађаја "А" и настави даље. На крају сам 41 минут провео гледајући у различите информације. За то време сам прочитао све што сам могао на телефону (RSS/Atom), отворио сам LinkedIn и пиљио у њега 10минута (разлог непознат, нека чудна навика да гледам шта се дешава са људима из фирме). Палац десне руке ме је заболео од умора који се јавио;
• паметни телефони нису компактни. Тешки су и велики за ношење. Одавно је прошло време када сам имао уређај чији је екран мањи а ја самим тим могу палцем да дијагонално досегнем сваки део екрана (не рачунам Apple iPhone SE/Mini, њихов систем програма ми ипак не одговара). Једина предност коју бих могао да напоменем је сигурност: тежи телефон приметите када недостаје. Нокиа 225 је толико лагана да сам се често питао да ли уопште држим телефон код себе или не;

Увече сам угасио паметни телефон. Тог дана ми је недостајао тај сведени интерфејс Нокие и простији живот без непотребне буке. Тачно је да се можете одупрети искушењима али је такође тачно да то није лако. Гледао сам пар документараца на ту тему, свакако је направљен добар систем крађе пажње а то сам можда мало боље видео после 8 дана паузе са паметним телефоном.

И још једна ствар: наравно да ми ел. пошта није битна као што умишљам али ово беше дан када сам очекивао нешто зарад планирања даљих корака. Много више је био битан КП зарад истраживања и планирања куповине лампе са сензором покрета, коју сам горе помињао.

У току друге недеље сам приметио следеће:

• након куповине у локалним продавницама, стигао бих кући и одложио рачун у пластичну посуду. Уместо моменталног евидентирања, пописивао сам потрошњу касније, без икаквог притиска на који сам се изузетно лако навикао. Дефинитивно ми се допада идеја убацивања рачуна у пластичну чинију и накнадно евидентирање;
• увидео сам колико је календар на паметним телефонима битан у покрету. Нокиа и остали "глупи телефони" просто не могу да се мере са паметним телефоном. Далеко од тога да је Андроид календар добар као на Blackberry телефонима система 6/7/10 али није ни тако лош. Предност Blackberry телефона беше мноштво пречица за сваки подмени који можете да замислите;
• девети дан сам почео читањем књиге у 7 ујутру. Седам недеља пре тог дана сам устајао у 5.25 ујутру због пословног пројекта а након завршетка истог сам затицао себе будног у 6.30 ујутру. Уживао сам у том читању књиге и гледању кроз прозор. Мале ствари, зар не?
• уживао сам у коришћењу Т9 предиктивног уноса на Нокиа 225 4Г телефону. Никада раније нисам користио овај начин уноса али сам сада имао прилику да видим колико је то моћна ствар и колико значи. Постало ми је јасно зашто су часописи технике и мобилних телефона 2002. године кудили све произвођаче који нису имали ту могућност;
• почео сам да правим план да једном месечно или једном квартално ажурирам садржај паметног телефона за рад ван мреже. Могао бих да ажурирам мапе за OsmAnd+ навигацију, Linked In Learning садржаје да преузмем/освежим и све остало што сам можда пропустио попут 1000 чланака по RSS/Atom доводу у Feeder програму;
• генерално сам уживао у Нокиа 225 глупом телефону да сам врло често додавао нове садржаје у чланак који сам написао 2021. (а наставио да ажурирам 2022. године).

Након анализе догађаја, закључио сам да ми је највише недостајало да прочитам вести и проверим ел. пошту једном дневно. Ово је решив проблем на персоналном рачунару са интернет везом. Такође сам (опет) утврдио да су моји шаблони коришћења видно другачији на паметном телефону и на рачунару: на рачунару често нешто стварам док на паметном телефону не радим ништа, као и сваки други потрошач на планети Земљи. Паметни телефон ми служи за поруке, проверу ел. поште и за листање КП у покрету. Свакако сам ефикаснији и значајно бржи када користим миш и тастатуру уместо екрана осетљивих на додир. Куповине, преглед и упоређивање су много лакши на персоналном рачунару док вести је лакше да читам вести на телефону. Многи моји познаници не користе рачунаре већ само паметне телефоне тако да је могуће навићи се.

Остатак месеца

Експеримент је престао 22.09.2021. и трајао је 2 недеље. Морао да станем зато што сам паметни телефон извлачио малтене сваки дан друге недеље на 30 секунди зарад ауторизације у 2 корака за системе на послу стога ми је био увек при руци пар пута дневно, ван мреже. У том моменту нисам мигрирао своје лозинке у менаџер лозинки а програм за ауторизацију у 2 корака је био доступан само на Андроид телефону.

Ако шта значи, проблем лозинки и ауторизација у два корака сам решио у новембру 2021. године и мигрирао све у један локални систем, који сам могао да читам на паметном телефону и рачунару. Да сам ово урадио раније, верујем да би експеримент трајао читав месец.

Нерешиви проблеми у моменту писања овог текста

Неки проблеми нису решиви без интернета али но њих је мало. Човек би помислио да је повратак у редове Поште, зарад плаћања рачуна, најгора ствар или чекање у било каквим редовима међутим ја сам имао нека друга запажања. Неки од проблема:

• негативни коментари саговорника на употребу СМС порука. Јесу мањина али сам приметио неки необичан отпор људи из мог окружења према СМС порукама. Имао сам прилику и да уживо слушам о томе;
• теже преношење мисли у реченицама кратких порука. Ја знам да имам навику да непотребно компликујем реченице и конструкције али нисам приметио да имам навику да пишем кратке реченице у порукама. Јасно се види да су нас уназадиле инстант поруке и начин на који размењујемо поруке. Неретко. Сам. Добијао. По. Једну или две. Речи. Као. Засебну СМС. Поруку. Баш. Је. Супер.;
• приметио сам да саговорници немају жеље да пренесу информације СМС порукама. Ово је само по себи парадокс: поруке од 3000 карактера могу да се пишу у Вајберу (Viberu?) али не и у програму за слање "старомодних" текстуалних порука. Малтене сваки оператер код нас има одређену количину СМС порука укључену у претплате али се оне вероватно не користе. Тај програм за СМС поруке верујем да сви користе за Паркинг сервис и евентуално ауторизацију у 2 корака (енгл. 2 factor authorization);
• Још један парадокс који сам приметио а мислио да не постоји више: страх од прихватања телефонских позива. Није више модерно да се неко позове телефоном и да попричате. Парадокс? Може порука, може и отварање душе само ме не терај да то кажем на глас. Знам и за златни аргумент: поруке не ремете саговорника који можда обавља нешто битно и тиме се указује поштовање. Овај аргумент би имао смисла да не постоји вибрација или "тихи режим" на телефонима међутим то постоји од првог телефона који сам ја користио (Ericsson GA628, слободно потражите на интернету). Када вас неко позове а ви нећете да одговорите, имате избор брзог СМС одговора који прекида позив и шаље поруку у једном клику или додиру екрана (пример: "Не могу сада да се јавим, позваћу вас касније"). Нажалост, дошао сам до потврде, по ко зна који пут, да сам ја крив што сам некога позвао можда док је неко на послу. Нема везе што тај паметни уређај нуди опције да га прилагодите својим потребама или користите предефинисане шаблоне и профиле који не захтевају никакво ново учење или разумевање;
• проблем који сам увидео у 2022. години је цена услуга мобилних оператера. Наиме, у септембру 2022. године сам се вратио на припејд тј. немам више рачун који плаћам редовно (најбитније: нема уговора). Припејд је прилагођен мањим потрошачима као што сам ја међутим приметио сам повећану потрошњу кредита када сам угасио налоге на платформама за ћаскање на 30 дана. Цена СМС порука није добра, пакети услуга нису много приступачни а минимум за остваривање бонуса и активирање пакета је 450 дин у мрежи коју користим. Када је СМС једина опција за слање порука онда је проблем ограничен број СМС порука које оператер даје. Када сам започео писање овог текста, користио сам пакет који је имао неограничене СМС поруке али сам такође плаћао 1399 дин пакет док сада плаћам 450 месечно. Први пакет услуга са неограниченим порукама сам нашао за 900 дин. Треба ово имати на уму.

Ови проблеми свакако нису нешто због чега живот престаје али сам желео да их напоменем.

Закључак

Било је занимљиво! Приметио сам многе ствари и нашао се у многим ситуацијама које су ми помогле да увидим како се развија свет а и ја са њим. Тај процес се не може прекинути и све ће се више ићи у том правцу повезаности. Банке, продавнице, радна задужења и сл. неће бити могући без интернета. Већ сада имамо ограничења банака и неких сличних сервиса да користимо интернет. Рад од куће није могућ без интернета.

Оно што сам себи доказао врло кратким експериментом јесте да је могуће свести употребу интернета на минимум. Од момента писања овог чланка до објаве је прошло скоро 15 месеци али се моје виђење света око мене није много променило. Интернет користим много ређе у приватне сврхе, употребу КП-а сам свео на продају а не куповину а више купујем локално. Мени одговара.

Један бонус: Решавањем проблема ауторизације у 2 корака сам омогућио себи да користим Нокиу 225 две недеље у јануару 2022. године. У том моменту сам имао оптички интернет у кући који сам користио на персоналном рачунару. Баланс је био изузетан.